Šta znači zabrana kreditnog biroa i koliko traje?

Da li treba da nas brinu podaci iz izveštaja Kreditnog biroa ako ne platimo neku ratu na vreme? 

Šta se sve tamo beleži i šta znači zabrana Kreditnog biroa? 

Kako ona utiče na našu mogućnost novog zaduženja i nakon koliko vremena se briše iz registra?

Ovu su samo neka od najčešćih pitanja koja se javljaju u vezi problematike oko Kreditnog biroa. Na ova i mnoga druga pitanja odgovore ćete sigurno naći u tekstu koji čitate.

Šta sve sadrži izveštaj Kreditnog biroa?

Kreditni biro je centralizovani registar podataka o finansijskim zaduženjima kako fizičkih lica, tako i pravnih lica i preduzetnika. Banke pristupom ovim podacima mogu da provere kreditni rejting klijenta koji je aplicirao za kredit ili neki drugi bankarski proizvod sem kredita, a osim banaka, pristup izveštajima iz Kreditnog biroa imaju i lizing kuće i druge institucije koje se bave nekom vrstom kreditiranja (slične usluge poput kredita).

Sadržaj izveštaja se razlikuje u zavisnosti od toga za koga se izrađuju izveštaji. 

Međutim, ono što je osnovno u svakom izveštaju jeste kompletan pregled svih kreditnih zaduženja. Ovo konkretno podrazumeva da su, ukoliko je reč o segmentu koji se odnosi na kredite, prikazane sve informacije relevantne za kredit – njegov iznos, datum odobrenja, datum isplate poslednjeg anuiteta i iznosi rata. Ako postoji docnja, tu je naveden broj dana kašnjenja u plaćanju, kao i iznosi dospelih obaveza. Upravo se te docnje, odnosno loši kreditni rejtinzi klijenata u narodu tumače kao zabrana Kreditnog biroa, zato što one mogu uticati na negativne odluke banaka na apliciranje za neku vrstu kredita.

Osim podataka o kreditu, izveštaji Kreditnog biroa prikazuju podatke o tekućim računima, kreditnim karticama, jemstvima i garancijama, a svaki izveštaj počinje sa ličnim podacima klijenta – bilo da je reč o fizičkom licu ili firmi. Isto tako, izveštaji sadrže i evidenciju o tome kada su i u koju svrhu zatraženi izveštaji iz Kreditnog biroa. 

Koja je namena izveštaja iz Kreditnog biroa?

Kako je Kreditni biro centralizovano mesto svih finansijskih podataka svakog od nas, biro prevashodno služi za informisanje banaka i drugih institucija koje se bave nekom vrstom kreditiranja građana o kreditnom rejtingu korisnika. 

U cilju sopstvene zaštite i plasmana naplativih potraživanja, banke nastoje da plasiraju bankarske proizvode koji će im donositi prihod i koje će redovno i bez ikakvih problema moći da naplaćuju. U slučaju da banke odobravaju kredite koje ne mogu naplatiti, njihov portfelj neće biti kvalitetan, a to direktno utiče na njihovu profitabilnost. Zato je vrlo važno da se plasiraju krediti za koje postoji visok stepen sigurnosti da će biti naplaćeni. 

S obzirom da je Kreditni biro mesto koje bankama pruža uvid u kreditnu istoriju svakog klijenta, na osnovu dostupnih podataka lako se može doneti odluka o tome da li je reč o dobrom kandidatu za kredit ili se radi o nekome ko bi kasnio sa isplatama rata. Pored kreditne sposobnosti, izveštaji iz Kreditnog biroa imaju ključnu ulogu u donošenju odluke da li će zahtev za kredit biti odobren ili ne kod banaka.

Koji su glavni razlozi zbog kojih kreditni izveštaj može da se “zacrveni”?

Česta dilema kod građana odnosi se na to da li i u vezi kojih podataka iz Kreditnog biroa treba da se zabrinu. Tačno je da Kreditni biro sve pamti i teško zaboravlja (u nastavku teksta ćemo se osvrnuti i na to koliko vremena treba da prođe da se ubeležena kašnjenja izbrišu) ali ne treba brinuti ako ste redovno izmirivali sve svoje obaveze i ako niste (puno) kasnili u plaćanjima rata. 

Međutim, ako je situacija bila takva da su se krediti teže isplaćivali, da ste dobijali opomene zbog neplaćenih rata kredita i da znate da niste u prilici da po pitanju plaćanja budete dovoljno ažurni – onda znajte da izveštaji iz Kreditnog biroa to neće prećutati. Velika je verovatnoća da će zabrana Kreditnog biroa doprineti odbijenom zahtevu za novo kreditiranje, tako da imajte na umu ovo ako je do sada bilo dužih docnji u plaćanju rata.

Šta se tačno podrazumeva pod pojmovima docnje i kašnjenja sa plaćanjem obaveza?

Docnja podrazumeva kašnjenje u plaćanju dospelih obaveza. Ono što je korisno imati na umu jeste to da postoji određeni period kašnjenja koji se toleriše i taj period je različit u zavisnosti da li se radi o fizičkim licima ili je reč o firmama. 

Fizička lica mogu bez posledica prolongirati plaćanje svojih obaveza najduže 60 dana, dok je kod pravnih lica i preduzetnika taj rok 15 dana od dana dospeća obaveze za plaćanje.  

Kako da rešite problem zabrane zbog izveštaja Kreditnog biroa?

S obzirom na činjenicu da zabrana Kreditnog biroa može da utiče na promenu planova u vezi budućih kreditiranja, evo kako na to donekle možete uticati.

Izmirivanje dospelih obaveza

Ovo je vrlo logično rešenje ako imate sredstava. Što pre izmirite svoja dugovanja i budete ažurni u budućim plaćanjima, pre ćete povratiti dobar kreditni rejting. 

Pregovaranje sa poveriocima i restrukturiranje duga

U slučaju da niste u prilici da isplatite svoja dugovanja jer za to nemate dovoljno sredstava, probajte na drugi način da rešite problem koji stoji u izveštaju Kreditnog biroa – istražite opcije koje se odnose na dogovor sa bankom po pitanju toga da li postoje neke olakšice koje bi vam doprinele da lakše i redovnije isplaćujete svoje obaveze. 

Primera radi, možete razmotriti kakva je ponuda banke ako biste postojeća dugovanja refinansirali i da li postoji mogućnost za to. Isto tako, nekada je moguće postići dogovor koji će vam ići u korist i uz koji ćete lakše plaćati anuitete, ali imajte na umu da to zavisi isključivo od pravila kojima se banka vodi, odnosno, od njene poslovne politike. 

Redovno praćenje kreditnog izveštaja

Savetujemo da jednom godišnje proverite kakav vam je kreditni rejting u Kreditnom birou – bilo da ste fizičko lice ili imate firmu. 

Nije nemoguće da u izveštajima iz Kreditnog biroa pronađete nešto što ste možda smetnuli sa uma, u vezi budućeg kredita, a što može da bude uzrok problematike i toga da postoji zabrana Kreditnog biroa. Isto tako, ne izuzmite mogućnost i da se dešavaju greške u prikazu podataka, odnosno, da prikazani podaci iz izveštaja nisu jednaki sa stvarnim podacima. Primera radi, možda ste nekada imali neko dugovanje koje je izmireno, ali to iz nekog razloga nije adekvatno evidentirano. 

Iako je ova baza podataka u skoro pa apsolutnom slučaju tačna, uvek postoji mala verovatnoća da dođe do greške i da se ta greška odnosi baš na vaše podatke. Zato, steknite naviku da proverite sve unete podatke i onda kada nemate urgentu potrebu za tim, tj. kada ne planirate da aplicirate za neko kreditiranje i sl. Današnja provera može itekako da bude od koristi za tri godine kada, možda, budete imali potrebu za kreditom.

Šta ako pronađete grešku u kreditnom izveštaju?

Za početak, imajte na umu da zaposleni u Kreditnom birou nisu ni ovlašćeni, a ni u obavezi da samoinicijativno ažuriraju podatke. Ovu odgovornost i obavezu pokriva banka, lizing kuća ali i druge institucije koje Kreditnom birou dostavljaju podatke i samo one mogu da sve podatke isprave ili dopišu.

Kada dođe do situacije da uočite grešku u izveštaju iz Kreditnog biroa, ne čekajte i odmah reagujte. Evo šta u tom slučaju možete da preduzmete.

Prava na reklamaciju i ispravku podataka

Fizička lica i pravna lica i preduzetnici po uočavanju netačnih podataka mogu i treba u što kraćem roku da se obrate obrate sa reklamacijom. Zahtev za izmenu podataka se dalje prosleđuje banci, lizing kući ili drugoj instituciji koja je članica Kreditnog biroa na koju se netačan podatak i odnosi. Kada se iz Kreditnog biroa prosledi Zahtev za ispravku-dopunu banci ili drugoj ustanovi koja sprovodi kreditiranje, ona će razmotriti da li je zahtev opravdan i u skladu sa tim preduzeti dalje korake.

Kontaktiranje banke ili finansijske institucije koja je dostavila podatke

U svakom trenutku moguće je odmah kontaktirati banku ili instituciju na koju se odnose netačni podaci. Sa njihove strane ćete tada dobiti smernice šta dalje treba raditi, ali ako je već poslat Zahtev za ispravku-dopunu iz Kreditnog biroa, tada dalja intervencije po istom pitanju i nisu potrebne.

Rokovi za ispravku podataka u Kreditnom birou

Članice Kreditnog biroa su u obavezi da u roku od najviše 15 dana izvrše izmene i da obezbede da prikazani podaci klijenta u Kreditnom birou budu tačni i ažurni. U praksi je moguće da i pre dođe do reakcije odgovornih službi, ali naznačeni rok je usvojen kao maksimalan rok za ispravku netačnih podataka.

Koliko dugo nepovoljni podaci ostaju u izveštaju Kreditnog biroa?

Kao što smo i obećali, pišemo i o onome što je često mnoge interesuje – koliko docnja ostaje zabeležena u Kreditnom birou?

Zabrana Kreditnog biroa, odnosno upisana docnja ostaje upisana duži vremenski period koji je različit za fizička lica i firme. Baš kao što je bio slučaj i sa rokom u kom se kašnjenje toleriše, tako i u ovom slučaju za firme važe strožija pravila. 

Konkretno, sve docnje i nepovoljni podaci za fizička lica ostaju zabeležena tri godine, dok je u slučaju preduzetnika ili pravnih lica taj trag u prošlosti pet godina. Ovo u oba slučaja važi za tekuće obaveze, kao i za kreditiranja koja su bila nekada aktivna, ali su celosti isplaćena ili ugašena.

Zabrana Kreditnog biroa i cela priča u vezi budućeg kredita, možda može izgledati malo komplikovano, ali je zato korisno da imate što kompletnije i tačnije informacije kako biste mogli, ako ništa drugo, bar da pripremate teren za planiranje nekih budućih aktivnosti. 

Uz adekvatnu i profesionalnu podršku verujemo da je sve dosta lakše, naročito ako ste u fazi kada razmišljate o kreditu i interesuje vas u kojim bankama možete pronaći najbolju ponudu shodno svojim budžetskim kapacitetima. Znajte da je Kredit broker tu da pomogne i informiše, da svim svojim klijentima obezbedi i dostavi ponude koje će im biti najprihvatljivije i da im na taj način olakša ceo proces i uštedi dosta vremena. Naša usluga je potpuno besplatna bez skrivenih troškova, a sa našim finansijskim stručnjacima se možete posavetovati i oko svih drugih nejasnoća koje niste najbolje razumeli.