Kreditna sposobnost – Šta banke uzimaju u obzir?

Ovo je tekst za sve koji žele da pre podnošenja zahteva za stambeni ili neki drugi kredit provere šta tačno znači kreditna sposobnost i kako i sami stoje po tom pitanju.

Sagledajte i sami svoje kreditno opterećenje zahvaljujući tome što ćete iz ovog bloga saznati sve što je važno kada je u pitanju kreditna sposobnost kao osnova za odobrenje svakog zaduženja.

Šta je kreditna sposobnost i zašto je važna?

Kreditna sposobnost je procenjena sposobnost klijenta da shodno svojoj plati i tekućim obavezama prema banci uredno izmiruje sve anuitete bez docnje. Dakle, reč je o verovatnoći da će krediti biti isplaćeni u dogovorenoj dinamici.

Činjenica da banke obavezno vrše procenu kreditne sposobnosti svih klijenata koji podnose zahtev za stambeni ili keš kredit je sasvim razumljiva jer je bankama potrebna sigurnost u to da će se ti odobreni krediti vraćati bez ikakvih problema. Ako bankarske ustanove ne bi bile toliko rigorozne u ovom pogledu i ako bi u svom portfoliju imale plasmane sa visokim rizikom naplate tada bi njihova naplativost u budućnosti bila upitna – što im svakako nije cilj.

Koji su glavni faktori koji utiču na kreditnu sposobnost?

Kada smo pojasnili važnost kreditne sposobnosti, osvrnućemo se i na to šta sve utiče na nju.

Prihodi i dužina radnog odnosa

Jedan od glavnih faktora koji ima direktan uticaj na sposobnost kreditiranja svakog podnosioca zahteva za kredit jeste visina njegovih mesečnih primanja.

Ako su primanja u kategoriji prosečnih ili su viša od proseka, a pritom nisu opterećena nikakvim većim zaduženjima – velika je verovatnoća da će banka utvrditi da takvi kandidati imaju adekvatnu kreditnu sposobnost. Sa druge strane, niže plate koje su već opterećene kreditima nemaju baš toliko prostora za zaduživanje.

Osim primanja, uzima se u razmatranje i koliko dugo je klijent zaposlen na trenutnom radnom mestu, odnosno, kolika je dužina njegovog radnog staža. Ako klijent ima nekoliko godina radnog staža kod trenutnog poslodavca, to ukazuje na stabilnost u njegovim prihodima, a to je samo po sebi, itekako bitno za spremnost na uredno plaćanje kreditnih anuiteta.

Postojeći krediti i ranija zaduženost

Svaka kreditna obaveza umanjuje kreditnu sposobnost. Ovo znači da niža plata opterećena keš kreditom i ratama za karticu i minus po tekućem računu nema puno prostora za dodatna zaduženja.

Ono što je svakako dobra stvar po pitanju ranijih zaduženja može biti činjenica da su ista blagovremeno isplaćivana i na vreme isplaćena. Ako se banka uveri u to da su svi krediti na vreme isplaćeni, ako nikada nije bilo velike docnje u izmirenju rata zbog koje bi se pokrenuo postupak za naplatu duga – tada je velika verovatnoća da će se klijent takav model ponašanja zadržati i pri isplaćivanju novoodobrenih kreditnih obaveza.

Kreditna istorija

Kreditna istorija svakog klijenta se lako proverava po izveštaju iz Kreditnog biroa. Ovo znači da pomenuti izveštaj sadrži sve podatke koji su bankama korisni jer se na osnovu njih može predvideti (ne)mogućnost klijenta da uredno otplaćuje rate kada se u budćnosti budu dizali krediti. Banke podatke koje im Kreditni biro dostavi koriste kako bi procenile finansijsku odgovornost klijenta i stepen rizika koji preuzimaju odobravanjem novog kredita dotičnom klijentu.

Kako možete da popravite svoju kreditnu sposobnost?

Ne zaboravimo da dobra kreditna istorija povećava šanse za dobijanje kredita pod povoljnijim uslovima, dok kašnjenja u otplati i visoka zaduženost mogu negativno uticati sposobnost za otplatu kredita.

Evo malo više detalja na temu kako možete uticati na to da kreditna sposobnost bude bolja.

Izmirivanje dospelih obaveza

Važno je obratiti pažnju na rokove za plaćanje svih dospelih obaveza.

Planiranje troškova tokom meseca može doprineti tome da izmirenje rate prema banci bude na vreme, a praksa izbegavanja docnje itekako doprinosi klijentovom boljem kotiranju.

Smanjenje dugova

Pametno koristite bankarske proizvode.

Shodno svojim tekućim i budućim obavezama mudro planirajte dodatne izvore finansiranja i ne ulazite u prezaduženost. Uvek nastojite da, ako ste u mogućnosti, u što većoj meri isplatite sva dugovanja i dajte sve od sebe da ih ne prolongirajte.

 Redovna komunikacija sa bankom 

Klijenti koji ne izbegavaju pozive od banke ne rizikuju da će propustiti neku važnu informaciju.

Često se bankari obraćaju klijentima kada u ponudi imaju razne pogodnosti koje se mogu iskorisiti ili kada žele da ukažu na neki problem. Predusretljivost od strane klijenta je uvek dobrodošla, a ukoliko klijenti imaju bilo kakve nedoumice uvek se mogu obratiti svom bankaru za detaljano objašnjenje.

Koliko može biti kreditno opterećenje u odnosu na prihode?

Uzimimo u obzir činjenicu da banke samostalno određuju maksimalan stepen opterećenosti primanja svojih klijenata i da na osnovu svoje poslovne politike odlučuju u kojoj meri se plate mogu opteretiti a da, ujedno, naplata njihovog potraživanja ne bude ugrožena.

Shodno tome, kreditno opterećenje nije isto za sve, ali možemo reći da se ono u proseku kreće od oko 50% do 60%. Konačnoj odluci doprinosi i visina mesečnih primanja podnosioca zahteva za kredit, pa tako klijenti sa minimalnim primanjima mogu da imaju ukupno kreditno opterećenje koje je najviše 35% vrednosti njihove plate. Sa druge strane, ako su mesečne zarade klijenta u rangu viših primanja, tada se može odobriti i opterećenje koje dostiže i do 60%.

Kako kreditna sposobnost može uticati na visinu kredita?

Kada smo objasnili vezu između kreditnog opterećenja i prihoda, osvrnućemo se i na to kako kreditna sposobnost može da nam odredi i maksimalan iznos koji možemo da dobijemo od banke za kredit.

Primera radi, ukoliko je plata klijenta neopterećena kreditima ili mesečnim plaćanjima za neke druge bankarske proizvode, tada banka ima prostora da u većoj meri optereti klijentova primanja sa ratom za kredit i tada klijent može aplicirati za više iznose kredita. U obrnutom slučaju važi obrnuto – ako za kredit aplicira korisnik koji već ima aktivan kredit (stambeni ili keš) i kreditnu karticu, tada je njegova kreditna sposobnost već umanjena za iznose koje mesečno plaća na ime kreditnih obaveza. U tom slučaju, ostaje manje prostora za dodatno zaduženje, ali to ne znači da tada nije moguće realizovati još neko dodatno zaduženje.

Upravo visina plate i trenutna zaduženja koje klijent ima određuju maksimalnu visinu rate koju klijent može plaćati, a to posledično određuje i visinu iznosa koji banka može odobriti. Na ovaj način, u startu je eliminisana mogućnost za rizičan plasman i zahvaljujući ovakvom metodu rada banke štite svoje poslovne interese odobravajući one iznose za koje postoji najveća verovatnoća da budu vraćeni. Osim koristi za banku, ovakav pristup štiti i klijente jer sprečava nepromišljeno zaduživanje koje će ugroziti likvidnost i dovesti klijenta u situaciju da ima previsoku ratu koju ne može redovno, svakog meseca da izmiruje.

Računanje kreditne sposobnost – primer

Tokom prvog razgovora sa klijentima, službenici u banci pre pokretanja cele procedure u vezi zahteva za kredit prodiskutuju o prihodima i svim tekućim obavezama koje klijent ima. U slučaju da se ustanovi da definitivno ne postoji prostor za novo zaduženje – to se sa klijentom iskomunicira. Ni onda kada se sve čini da će proteći u najboljem redu banka ne obećava da će krediti biti odobreni, već se konačan ishod saopštava kada sve faze u ovom procesu budu završene i kada je odluka o podnetom zahtevu konačna.

Ali, pre nego što se započne ceo proces sa bankom, složićete se da bi bilo korisno da sami sagledate šta je to što biste mogli očekivati kao odgovor na zahtev za kredit?

Ovo svakako ni u kom slučaju nije garant da će vaša procena biti sigurna, ali možete na primeru koji sledi da orjentaciono procenite da li postoji prostor za dodatna zaduženja ili ne.Pretpostavimo da je zarada klijenta 90.000 dinara i da se klijent interesuje da aplicira za keš kredit u iznosu od 250.000 dinara, ali bi voleo da taj iznos vrati nakon 2 godine. Ovde je reč o kratkoročnom zajmu i da bi banka utvrdila da li je kreditna sposobnost klijenta zadovoljavajuća ona mora doći do informacije o trenutnim zaduženjima.

Ako klijent već ima aktivan kredit koji plaća 5000 dinara mesečno, a praksa banaka je da plata ne bude opterećena više od 60%, tada prikaz kreditne opterećenosti u konkretnom slučaju izgleda ovako: 36000 dinara se umanjuje za iznos anuiteta aktivnog kredita i dolazi se do cifre od 31000 dinara. Ako se procenjuje da će pri kamatnoj stopi od 8,5% keš kredit od 250000 dinara za period otplate 24 meseca imati ratu 11.364 dinara, tada se može reći da je klijentova kreditna sposobnost adekvatna za podnošenje zahteva za ovaj kredit.Shvatamo da upravljanje finansijama nekada zna da zadaje glavobolje, ali ne zaboravite da imate priliku da se konsultujete sa stručnjacima koji svakodnevno klijentima pomažu da se za njihove potrebe pronađu krediti po najpovoljnijim uslovima. Ako vam je ovaj tekst donekle olakšao razumevanje na koji način se određuje kreditna sposobnost – slobodno nam se obratite u slučaju da imate bilo kakve nedoumice.

Kreditni broker svojim klijentima pruža besplatnu uslugu, bez skrivenih troškova!